Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̀рити

несврштом 2, стр. 563

ја̀рити

јарити

Стална адреса

Лема

јарити

Извор

том 2, стр. 563, редослед 11

  1. 1.

    жарити, грејати, по(де)пицати (ватру), распаљивати

    — Скупљене око камина ... јариле су ватру.
    Божић
    Оно мало затвореничког сунца ... јари му костобољу.
    Вуј.
    Сад га већ није јарила она огњица променљиве страсти.
    Шен.
  2. 2.

    подбадати, по(дс)тицати, соколити.

    — Порубај ме за прво и за ово
    — јари га Војкан.
    Ћип.
    Час повици побједника јаре.
    Торд.
  3. 3.

    љутити, гневити.

    — Свијете, свијете ... дуго ме не јари!
    Вел.

Пододреднице

~ се

а. долазити у јарост, љутити се, срдити се, гневитисе. — Мотрио је испод ока синове који су јели и слушали и јарили се. Божић. б. распаљивати се (у страсти). — И сада ... мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. Ћип

долазити у јарост, љутити се, срдити се, гневитисе.распаљивати се (у страсти).
Изворни текст (OCR)
ја̀рити, ја̂рӣм несврш. 1. жарити, грејати, по(де)пицати (ватру), распаљивати. — Скупљене око камина ... јариле су ватру. Божић. Оно мало затвореничког сунца ... јари му костобољу. Вуј. фиг. Сад га већ није јарила она огњица променљиве страсти. Шен. 2. подбадати, по(дс)тицати, соколити. — Порубај ме за прво и за ово — јари га Војкан. Ћип. Час повици побједника јаре. Торд. 3. љутити, гневити. — Свијете, свијете ... дуго ме не јари! Вел.