Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̑ркӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 563

ја̑ркӣ

јарки

Стална адреса

Лема

јарки

Извор

том 2, стр. 563, редослед 18

  1. 1.

    (комп. ја̏рчӣ) који даје јаку топлоту, јару, који пали, врућ.

    комп. — компаратив
    — Зрака мала у јарки се огањ разбуктала.
    Јакш. М.
    То не сија јарко сунце на небу.
    Цес. А.
  2. 2.

    који се блиста, сјајан.

    — Једно чобанче ... јарких очију приђе.
    Ћип.
    Јарка мјесечина ... прелазила је У свитање.
    Лал.
    б. сјајан,; румен.
    — Iодигла је своје јарко лице.
    Михољ.
  3. 3.

    топао, врео.

    — Велико срце и јарка крв
    — то је трагика Крањчевићева.
    Марј. М.
  4. 4.

    јасан, изразит. —Тип хохштаnлера и његовог ађутанта ... имају јарко обележје своје средине. НК 194б.

Изворни текст (OCR)
ја̑ркӣ, -а̄, -о̄ (комп. ја̏рчӣ) 1. који даје јаку топлоту, јару, који пали, врућ. — Зрака мала у јарки се огањ разбуктала. Јакш. М. То не сија јарко сунце на небу. Цес. А. 2. а.; који се блиста, сјајан. — Једно чобанче ... јарких очију приђе. Ћип. Јарка мјесечина ... прелазила је У свитање. Лал. б. сјајан,; румен. — Iодигла је своје јарко лице. Михољ. 3. топао, врео. — Велико срце и јарка крв — то је трагика Крањчевићева. Марј. М. 4. јасан, изразит. —Тип хохштаnлера и његовог ађутанта ... имају јарко обележје своје средине. НК 194б.