ја̑р
јар
Лема
јар
Извор
том 2, стр. 561, редослед 24
- 1.
(лок. ја́ру) жар, топлина, јара
— Витка бјелина бреза на рубовима, јасно се извијајући у том јару, још јаче истиче дивљину буктања.
Три сам ноћи у трави лежала, хладила се од великог јара.
- 2.
јарост, срџба, бес.
— Лаже!
— крикну Живан, црвен од јара.
А они; у јару због неуспјелог свог бијега ... буктјели су и хулили махнито.
Изворни текст (OCR)
ја̑р? м (лок. ја́ру) 1. жар, топлина, јара. — Витка бјелина бреза на рубовима, јасно се извијајући у том јару, још јаче истиче дивљину буктања. Мих. Три сам ноћи у трави лежала, хладила се од великог јара.; Кош. 2. јарост, срџба, бес. — Лаже! — крикну Живан, црвен од јара. Шен. А они; у јару због неуспјелог свог бијега ... буктјели су и хулили махнито. Цес. А.