јау̀кав
јаукав
Лема
јаукав
Извор
том 2, стр. 568, редослед 12
- 1.
који много или често јауче. Вук Рј.
- 2.
који хуче, завија.
— Потече у собу зрак који су ноћу јаукави вјетрови намакали у
Гор.
Изворни текст (OCR)
јау̀кав, -а, -о 1. који много или често јауче. Вук Рј. 2. који хуче, завија. — Потече у собу зрак који су ноћу јаукави вјетрови намакали у дим. Гор.