Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ја̏ӯк

мтом 2, стр. 568

ја̏ӯк

јаук

Лема

јаук

Извор

том 2, стр. 568, редослед 11

  1. 1.

    отегнут, тужан, плачеван узвик, крик човека од боли или у великој жалости.

    — Јаук и писка свуда око мене.
    Рак.
    Шестероструки јаук жена распе се у ноћ.
    Донч.
    Јаук гусала претвара се У сијевање ханџара.
    Матош
  2. 2.

    хука, хујање, завијање.

    — Слушала је страховити јаук вјетра.
    Војн.
    Пролећу звоњаве трамваја, јауци сирена.
    Рист.
Изворни текст (OCR)
ја̏ӯк м 1. отегнут, тужан, плачеван узвик, крик човека од боли или у великој жалости. — Јаук и писка свуда око мене. Рак. Шестероструки јаук жена распе се у ноћ. Донч. фиг. Јаук гусала претвара се У сијевање ханџара. Матош. 2. хука, хујање, завијање. — Слушала је страховити јаук вјетра. Војн. Пролећу звоњаве трамваја, јауци сирена. Рист.