је̑д
јед
Лема
јед
Извор
том 2, стр. 571, редослед 9
- 1.
(лок. је́ду); исп. ијед 1. осећање огорчености, непријатељства према коме, гнев, срџба; пакост, злоба, мржња.
— Сједе нагло и од једа прогута пљувачку.
Алај ће попуцати од једа све остале цуре у селу.
- 2.
отров.
— Кад змија уједе ... ваља покушати да јој се јед (отров) из убода посиса.
- 3.
жуч.
— Крај је био такав да је она већ сутрадан жалила каменито корито као јед зелене Дрине.
Фразе
на језику мед, а у срцу јед љубазним речима прикривено непријатељство; пристајати на јед (некоме) вређати увређеног, изазивати код неког још већу љутњу; у селу мед, у кући јед (бити) љубазан према странима, а груб према својима.
Изворни текст (OCR)
је̑д м (лок. је́ду); исп. ијед 1. осећање огорчености, непријатељства према коме, гнев, срџба; пакост, злоба, мржња. — Сједе нагло и од једа прогута пљувачку. Ћип. Алај ће попуцати од једа све остале цуре у селу. Ивак. 2. отров. — Кад змија уједе ... ваља покушати да јој се јед (отров) из убода посиса. Батут. 3. жуч. — Крај је био такав да је она већ сутрадан жалила каменито корито као јед зелене Дрине. Андр. И.