јѐдан
један
Лема
један
Извор
том 2, стр. 571, редослед 14
- 1.а.
број који се обележава са
mathematics - 1.б.
и који је први и најмањи цели број. као дво сложеница и израза: једанаест, двадесет један, један-два, један по један, једанпут и др.
- 2.
једини, сам.
— Свак се нада новцу и добитку, један Адел о новцу не мисли.
А нас једне само сунце грије.
- 3.
једнак, истоветан, исти.
— Оба су били једних година, једнака раста.
- 4.
јединствен, недељив.
— Што се месо дуље кухало, то се јаче држало уз кости, чинећи с њима једну цјелину.
- 5.а.
(за истицање дивљења) чувен; славан, велик.
— Град једног Враза и Шеное.
Иако данас код нас нема једнога Скерлића, то не мора да значи толико да недостају способности за такав став.
- 5.б.
(за исказивање презира) бедан, презрен, мрзак.
— Ти напоље, псето једно!
— цикнух ја, па му полетих за гушу.
Била је готово увријеђена што се усуђује један Мужевић подигнути очи до тако савршеног створа.
- 6.
истински, прави.
— Тај ти зна све главаре у главу и по имену
— чудо једно!
Није више добро живјети на свијету ... народ се покварио, читав је свијет један велики лопов!
- 7.
неки, некакав.
— Пас ... инстинктивно осјећа ... да ће га једнога лијепог дана нетко украсти.
Метак је пролетио тик поред главе једног омладинца.
- 8.а.
(у именичкој служби) с иста ствар, исто.
— Треба ли ти једно двапут рећи?
- 8.б.
с оно што је недељиво, јединствена целина.
— Сви чланови зједнице осећају се једно према осталим друштвеним класама.
- 8.в.
ж једна реч.
— Дајте да и ова бена једну каже.
- 9.
у вези с редним бројем »други« често се употребљава у набрајању, у сравњивању, упоређивању (истичући узајамни однос, супротност, разлику и сл.).
— А обично и најрадије стану на какав басамак: једно да боље виде коло], а друго да изгледају веће.
А дјеца у њих све по десетак, једно другом до уха.
а) појединачно; б) један од најбољих. — Салих-ага један по један у касаби.
за све, сви за једнога потпуна слога и солидарност и у најтежим приликама; једном речи, у једну реч укратко речено; једно на друго, једно с другим све заједно, скупа узето; једно те једно увек исто; као и ~ међу свима најбољи. — Па и стећи је умио као и један. Мул. Био је то радник као и један у селу. Лоп.; све (сви) до једнога сви (без изузетка); све и ~ свако. — Ево, људи ... вјера је да би пристао н ово све и један. Тур.; као ~ сложно; у ~ г лас једногласно; у ~ мах одмах, одједном. једа̀наест број који се обележава са 11, за један већи од 10.
Фразе
~ и нијсдан кад се жели истаћи да један нема велике вредности; ~ по
Изворни текст (OCR)
јѐдан, -дна, -дно 1. а. мат. број који се обележава са 1 и који је први и најмањи цели број. б. као дво сложеница и израза: једанаест, двадесет један, један-два, један по један, једанпут и др. 2. једини, сам. — Свак се нада новцу и добитку, један Адел о новцу не мисли. Ботић. А нас једне само сунце грије. Њег. 3. једнак, истоветан, исти. — Оба су били једних година, једнака раста. Вес. 4. јединствен, недељив. — Што се месо дуље кухало, то се јаче држало уз кости, чинећи с њима једну цјелину. Јонке. 5. а. (за истицање дивљења) чувен; славан, велик. — Град једног Враза и Шеное. Матош. Иако данас код нас нема једнога Скерлића, то не мора да значи толико да недостају способности за такав став. Богдан. б. (за исказивање презира) бедан, презрен, мрзак. — Ти напоље, псето једно! — цикнух ја, па му полетих за гушу. Вес. Била је готово увријеђена што се усуђује један Мужевић подигнути очи до тако савршеног створа. Ђал. 6. истински, прави. — Тај ти зна све главаре у главу и по имену — чудо једно! Мат. Није више добро живјети на свијету ... народ се покварио, читав је свијет један велики лопов! Донч. 7. неки, некакав. — Пас ... инстинктивно осјећа ... да ће га једнога лијепог дана нетко украсти. Јонке. Метак је пролетио тик поред главе једног омладинца. Чол. 8. (у именичкој служби) а. с иста ствар, исто. — Треба ли ти једно двапут рећи? Огр. б. с оно што је недељиво, јединствена целина. — Сви чланови зједнице осећају се једно према осталим друштвеним класама. Пед. в. ж једна реч. — Дајте да и ова бена једну каже. Ћоп. 9. у вези с редним бројем »други« често се употребљава у набрајању, у сравњивању, упоређивању (истичући узајамни однос, супротност, разлику и сл.). — А обично и најрадије стану на какав басамак: једно да боље виде коло], а друго да изгледају веће. Срем. А дјеца у њих све по десетак, једно другом до уха. Пав.