Одредница

једно̀вит

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 577

једно̀вит

једновит QA: medium

Лема

једновит

Извор

том 2, стр. 577, редослед 9

  1. 1.

    који има унутрашње јединство, јединствен.

    — Слију садржај и форму у једну једновиту и хармоничну цјелину. ХР 1928.У литератури ће та дјела бити снажна и солидна, једновита и велика.
    Марј. М.
  2. 2.

    једноличан, монотон.

    — Његов посјет бивао је за њу ... нека промјена у оном једновитом животу.
    Мул.
Изворни текст (OCR)
једно̀вит, -а, -о 1. који има унутрашње јединство, јединствен. — Слију садржај и форму у једну једновиту и хармоничну цјелину. ХР 1928.У литератури ће та дјела бити снажна и солидна, једновита и велика. Марј. М. 2. једноличан, монотон. — Његов посјет бивао је за њу ... нека промјена у оном једновитом животу. Мул.