једно̀звӯчан
једнозвучан
Лема
једнозвучан
Извор
том 2, стр. 578, редослед 25
- —
који се не мења, који остаје у истој висини, једнолик (о гласу, звуку).
— Једнозвучним гласом срицаше бискуп из хартије славу грофа Баћана. Шен. Шум тај био једнозвучан.
Изворни текст (OCR)
једно̀звӯчан, -чна, -чно који се не мења, који остаје у истој висини, једнолик (о гласу, звуку). — Једнозвучним гласом срицаше бискуп из хартије славу грофа Баћана. Шен. Шум тај био једнозвучан. Тур.