Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

једно̀лик

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 579

једно̀лик

једнолик

Лема

једнолик

Извор

том 2, стр. 579, редослед 20

  1. 1.

    који се не мења, који је непрестано исти, једнак.

    — Ја сам се научио на једнолику мијену дана.
    Козарч.
    Одrовара ... увијек истим једноликим гласом.
    Јевт.
  2. 2.

    који има исти лик као неко други; који се ничим не разликује.

    — Роди Цвета синке једнолике, четир' сина очине прилике.
    Радич.
Изворни текст (OCR)
једно̀лик, -а, -о 1. који се не мења, који је непрестано исти, једнак. — Ја сам се научио на једнолику мијену дана. Козарч. Одrовара ... увијек истим једноликим гласом. Јевт. 2. који има исти лик као неко други; који се ничим не разликује. — Роди Цвета синке једнолике, четир' сина очине прилике. Радич.