Одредница

једно̀стран

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 582

једно̀стран

једностран

Лема

једностран

Извор

том 2, стр. 582, редослед 15

  1. 1.

    који је усмерен, управљен само на једну страну, у једном правцу, који се односи само на једно на штету осталога, пристрасан: ~ човек, ~ суд, ~ закључак, ~ развитак, ~ образовање, одrој.

    — Критика је била одвише једнострана и завела је на погрешан пут.
    Нед.
    То је био ... једностран поступак.
    Водн.
  2. 2.

    (само одр.) који се односи само на једну страну, који захвата само једну страну: ~ упала плућа, ~ узетост. Р-К Реч.

    одр. — одређени вид придева
  3. 3.

    једноличан, без промене.

    — Све, све је исто, једнострано, досадно.
    Ранк.
Изворни текст (OCR)
једно̀стран, -а, -о 1. који је усмерен, управљен само на једну страну, у једном правцу, који се односи само на једно на штету осталога, пристрасан: ~ човек, ~ суд, ~ закључак, ~ развитак, ~ образовање, одrој. — Критика је била одвише једнострана и завела је на погрешан пут. Нед. То је био ... једностран поступак. Водн. 2. (само одр.) који се односи само на једну страну, који захвата само једну страну: ~ упала плућа, ~ узетост. Р-К Реч. 3. једноличан, без промене. — Све, све је исто, једнострано, досадно. Ранк.