Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

је́за

жтом 2, стр. 586

је́за

језа

Лема

језа

Извор

том 2, стр. 586, редослед 24

  1. 1.

    осећај студени, хладноће праћен дрхтањем тела.

    — Изашао сам у двориште. Стресао сам се од језе: напољу је била влажна, права новембарска ноћ.
    Чол.
  2. 2.а.

    осећање страха, ужаса.

    — Мању дјецу, особито сељачку, хвата језа од те слике.
    Пав.
  3. 2.б.

    срси, жмарци од снажног осећања пријатности, угодности.

    — Кад се ... сретоше ... прође кроз њих обоје одједном као слатка језа страсти.
    Јанк.
    Како преломих, ко̂ грану, горки бол, и све се расцвјета јарком и радосном језом.
    Кркл.
Изворни текст (OCR)
је́за ж 1. осећај студени, хладноће праћен дрхтањем тела. — Изашао сам у двориште. Стресао сам се од језе: напољу је била влажна, права новембарска ноћ. Чол. 2. а. осећање страха, ужаса. — Мању дјецу, особито сељачку, хвата језа од те слике. Пав. б. срси, жмарци од снажног осећања пријатности, угодности. — Кад се ... сретоше ... прође кроз њих обоје одједном као слатка језа страсти. Јанк. Како преломих, ко̂ грану, горки бол, и све се расцвјета јарком и радосном језом. Кркл.