јѐзив
језив
Лема
језив
Извор
том 2, стр. 588, редослед 2
- 1.а.
који изазива језу од страха и ужаса, грозан, страшан.
— Са зебњом се сјетих да би опет могле започети оне језиве сцене.
Над читавим крајем влада мукла тишина ноћи, језива тишина гробља.
- 1.б.
који изазива језу од угодности.
— О, каква је неизмјерна и језива сласт загристи у топло једро лице које пуца од младости и свјежине!
- 2.
врло слаб, неуспео.
— Литературе нису никад оскудевале ни очајним приповедачима, ни језивим хумористима.
Већ почиње са својим језивим шалама.
Изворни текст (OCR)
јѐзив, -а, -о 1. а. који изазива језу од страха и ужаса, грозан, страшан. — Са зебњом се сјетих да би опет могле започети оне језиве сцене. Хорв. Над читавим крајем влада мукла тишина ноћи, језива тишина гробља. Чол. б. који изазива језу од угодности. — О, каква је неизмјерна и језива сласт загристи у топло једро лице које пуца од младости и свјежине! Коч. 2. врло слаб, неуспео. — Литературе нису никад оскудевале ни очајним приповедачима, ни језивим хумористима. Цар М. Већ почиње са својим језивим шалама. Пав.