јѐзик

— фиr. Зими би љути сјевер стао бријати с романтичних крапинских брдина и лизати својим студеним језиком по долини.

— У куту гори шкрта ... ватра и упире језиком у дно лонца.

Из једног авиона сукнуо је пламени језик, а потом густ

Јак.

— Кад оно дете метну последње зрно ... а оба таса стадоше, и језик на теразијама ... стоји на оној страни више но на сјајној.

— Када забугари ... мједени језик Св. Стјепана Краља, побијели лијепа ... Јелица као папир.

— Греплашен стајао сам тако, гледајући мајку која је... мирно дизала везе са ципела, извукујући из њих велики кожни језик.

— А њој брави шкљоцну двапут језик зарђали. Змај. ђ. уска трака чега.

— Касир ... окрене ручку националке ... и из тучаних усмина провири бели картонски језик.

Сад се истом видио читав језик земље што се спружио с источне планине у море.

Крену према најближем тамном језику шуме.

П.

— Вук ... је ... одбацио сваки компромис у питању чистоће народног језика.

— Ради комичног ефекта и реалистичне вјерности унаказио је Сремац кристални језик старије српске приповијетке.

— А наше учитељице су веома зла језика ... једва чекају да чују што за другоrа.

И у њих је космат језик, крв прљава.

— Језик бројева стоји онако исто према језику речи, као језик речи према језику интерјекција.

У низу бесконачних експеримената сликар је стварао нов сликарски језик. П 1939. ролазили су поред парка, и голо дрвеће једнаким језиком сашаптавало се с ветром.

— Добавићу језик од Татара, баш везана под шатор донети.

Засада немамо тачних података о непријатељу. Још нисмо ухватили ниједан »језик«

— заробљеника.

— До гроба не смијем вратити се у свој завичај, већ сам осуђен међу туђим језиком трајати дане.

за зубе в. уз зуб (изр.); како на ~ налети без размишљања (говорити); ломити ~ 1) слабо, рђаво говорити; 2) вежбати се у говорењу (кад се учи туђ, стран језик); макаронски ~ шаљ. мешавина различних језика; матерински, матерњи ~ свој језик (за разлику од туђег, страног језика), језик завичаја; мртви језици језици који се више не говоре, језици изумрлих народа; на језику ми је хоћу да кажем; наћи зај е днички ~ споразумети се; наврх језика ми је не могу да се сетим (али знам добро); немати длаке на језику в. уз длака (изр.); немушти ~ 1) језик животиња; 2) језик који се не може разумети, нејасан говор; ниј е ме пче ла за ~ уј е ла не морам ћутати; одрешити, развезати ~ прекинути ћутање; омакло му се с језика, нехотице је рекао нешто што није мислио да каже; оштар на језику који говори оштро и одлучно (обично непријатну истину); повући, потегнути кога за ~ навести кога да говори (понекад и оно што не би желео); прева лити, претурити преко језика изговорити што полако и с муком; прира сло му за ~ често употребљава у говору (неку реч); пружити, пустити ~ говорити слободно не водећи рачуна о последицама; пуштати ~ иза зуба говорити не размишљајући; скратити ~ коме учинити да неко мање прича, брбља; сладак на језику слаткоречив; који уме да се умиљава, улагује; сврби га ~ жели, хоће да каже нешто; што на срцу, то на језику што осећа, то говори, искрен је; тупити ~ узалуд говорити; уј ести се, угристи се за ~ 1) нагло зашутети, заћутати (да се не би рекло нешто незгодно и непријатно); 2) рећи што и одмах се покајати због изговорене речи; узимати кога на ~ оговарати кога; у в у ћ и престати говорити, ушутети, ућутати; вешт на језику добар говорник; владати (неким страним) језиком добро знати (неки страни) језик; заплитати језиком нејасно, несигурно говорити (због неке органске мане или због пијанства, збуњености и сл.); завезати ~ коме не дати коме да говори, ућуткати га; зли (пакосни, погани) језици они који воле да говоре рђаво о другима; живи ј езици језици који се сада говоре.