Одредница

јѐзик

мтом 2, стр. 588

јѐзик

језик

Лема

језик

Извор

том 2, стр. 588, редослед 5

  1. 1.i.

    покретљив, плоснат мишић у усној шупљини човека и виших животиња који служи као орган за укус, за жвакање и гутање хране, а код човека помаже при стварању и извођењу гласова и говора.

    — фиr. Зими би љути сјевер стао бријати с романтичних крапинских брдина и лизати својим студеним језиком по долини.
    Ков. А.
  2. 2.а.

    оно што је својим обликем или употребом слично језику пламен кад лиже у вис или нагло сукне.

    — У куту гори шкрта ... ватра и упире језиком у дно лонца.
    Божић
    Из једног авиона сукнуо је пламени језик, а потом густ
    Дим.
    Јак.
  3. 2.б.

    казаљка, игла на ваги која показује која страна претеже.

    — Кад оно дете метну последње зрно ... а оба таса стадоше, и језик на теразијама ... стоји на оној страни више но на сјајној.
    Вукић.
  4. 2.в.

    клатно у звону.

    — Када забугари ... мједени језик Св. Стјепана Краља, побијели лијепа ... Јелица као папир.
    Матош
  5. 2.г.

    комадић коже на ципели преко кога се обућа везама стеже.

    — Греплашен стајао сам тако, гледајући мајку која је... мирно дизала везе са ципела, извукујући из њих велики кожни језик.
    Лоп.
  6. 2.д.

    помични део браве који искочи и чини да су врата затворена.

    — А њој брави шкљоцну двапут језик зарђали. Змај. ђ. уска трака чега.
    — Касир ... окрене ручку националке ... и из тучаних усмина провири бели картонски језик.
    Дав.
    Сад се истом видио читав језик земље што се спружио с источне планине у море.
    Наз.
    Крену према најближем тамном језику шуме.
    Ћоп.
    П.
  7. 1.а.

    систем изражавања мисли који има одређена гласовна и граматичка правила и служи као најглавније средство за споразумевање међу људима: књижевни ~, говорни ~.

    — Вук ... је ... одбацио сваки компромис у питању чистоће народног језика.
    Бел.
  8. 1.б.

    разноликост речи, начин изражавања, изражајне форме, стил, својствен коме или чему.

    — Ради комичног ефекта и реалистичне вјерности унаказио је Сремац кристални језик старије српске приповијетке.
    Матош
  9. 1.в.

    говор и начин говора с обзиром на његов садржај: дипломатски ~, песнички ~.

    с — средњи род
    — А наше учитељице су веома зла језика ... једва чекају да чују што за другоrа.
    Ранк.
    И у њих је космат језик, крв прљава.
    Гор.
  10. 2.

    начин споразумевања уопште.

    — Језик бројева стоји онако исто према језику речи, као језик речи према језику интерјекција.
    Кнеж. Б.
    У низу бесконачних експеримената сликар је стварао нов сликарски језик. П 1939. ролазили су поред парка, и голо дрвеће једнаким језиком сашаптавало се с ветром.
    Моск.
  11. 3.

    војн. онај који треба да пружи обавест, обавештење о непријатељској војсци (обично заробљеник).

    војн. — војнички
    — Добавићу језик од Татара, баш везана под шатор донети.
    НП Вук
    Засада немамо тачних података о непријатељу. Још нисмо ухватили ниједан »језик«
    — заробљеника.
    Дед. В.
  12. 4.

    народ.

    — До гроба не смијем вратити се у свој завичај, већ сам осуђен међу туђим језиком трајати дане.
    Шен.
    за зубе в. уз зуб (изр.); како на ~ налети без размишљања (говорити); ломити ~ 1) слабо, рђаво говорити; 2) вежбати се у говорењу (кад се учи туђ, стран језик); макаронски ~ шаљ. мешавина различних језика; матерински, матерњи ~ свој језик (за разлику од туђег, страног језика), језик завичаја; мртви језици језици који се више не говоре, језици изумрлих народа; на језику ми је хоћу да кажем; наћи зај е днички ~ споразумети се; наврх језика ми је не могу да се сетим (али знам добро); немати длаке на језику в. уз длака (изр.); немушти ~ 1) језик животиња; 2) језик који се не може разумети, нејасан говор; ниј е ме пче ла за ~ уј е ла не морам ћутати; одрешити, развезати ~ прекинути ћутање; омакло му се с језика, нехотице је рекао нешто што није мислио да каже; оштар на језику који говори оштро и одлучно (обично непријатну истину); повући, потегнути кога за ~ навести кога да говори (понекад и оно што не би желео); прева лити, претурити преко језика изговорити што полако и с муком; прира сло му за ~ често употребљава у говору (неку реч); пружити, пустити ~ говорити слободно не водећи рачуна о последицама; пуштати ~ иза зуба говорити не размишљајући; скратити ~ коме учинити да неко мање прича, брбља; сладак на језику слаткоречив; који уме да се умиљава, улагује; сврби га ~ жели, хоће да каже нешто; што на срцу, то на језику што осећа, то говори, искрен је; тупити ~ узалуд говорити; уј ести се, угристи се за ~ 1) нагло зашутети, заћутати (да се не би рекло нешто незгодно и непријатно); 2) рећи што и одмах се покајати због изговорене речи; узимати кога на ~ оговарати кога; у в у ћ и престати говорити, ушутети, ућутати; вешт на језику добар говорник; владати (неким страним) језиком добро знати (неки страни) језик; заплитати језиком нејасно, несигурно говорити (због неке органске мане или због пијанства, збуњености и сл.); завезати ~ коме не дати коме да говори, ућуткати га; зли (пакосни, погани) језици они који воле да говоре рђаво о другима; живи ј езици језици који се сада говоре.

Фразе

брусити, оштрити ~ припремати се за оштар говор; дошло му на ~ случајно је рекао; држати ~ за зубима (иза зуба), на узици, у топлу а) пазити на своје речи; б) шутети, ћутати, уздржавати се од говора; имати дуг(ачак) ~ бити брбљив, много и безобразно говорити; имати поган ~ ружсно говорити о другима; имати с ким заје днички ~ узајамно се разумевати; исплазити ~ јако се уморити од дуга ходања или трчања; ~ му лети (као по лоју) глатко и течно говори; ~ му је отежао тешко и с муком говори; ~ му се свезао (завезао) не може да говори (од узбуђења, страха и сл.); ~ му се узео занемео је; изгубио је моћ говора (од страха и сл.) ~ му се залетео казао је нешто што није требало; рекао је више него што је требало;
Изворни текст (OCR)
јѐзик м I. 1. покретљив, плоснат мишић у усној шупљини човека и виших животиња који служи као орган за укус, за жвакање и гутање хране, а код човека помаже при стварању и извођењу гласова и говора. — фиr. Зими би љути сјевер стао бријати с романтичних крапинских брдина и лизати својим студеним језиком по долини. Ков. А. 2. оно што је својим обликем или употребом слично језику а. пламен кад лиже у вис или нагло сукне. — У куту гори шкрта ... ватра и упире језиком у дно лонца. Божић. Из једног авиона сукнуо је пламени језик, а потом густ дим. Јак. б. казаљка, игла на ваги која показује која страна претеже. — Кад оно дете метну последње зрно ... а оба таса стадоше, и језик на теразијама ... стоји на оној страни више но на сјајној. Вукић. в. клатно у звону. — Када забугари ... мједени језик Св. Стјепана Краља, побијели лијепа ... Јелица као папир. Матош. г. комадић коже на ципели преко кога се обућа везама стеже. — Греплашен стајао сам тако, гледајући мајку која је... мирно дизала везе са ципела, извукујући из њих велики кожни језик. Лоп. д. помични део браве који искочи и чини да су врата затворена. — А њој брави шкљоцну двапут језик зарђали. Змај. ђ. уска трака чега. — Касир ... окрене ручку националке ... и из тучаних усмина провири бели картонски језик. Дав. Сад се истом видио читав језик земље што се спружио с источне планине у море. Наз. Крену према најближем тамном језику шуме. Ћоп. П. 1. а. систем изражавања мисли који има одређена гласовна и граматичка правила и служи као најглавније средство за споразумевање међу људима: књижевни ~, говорни ~. — Вук ... је ... одбацио сваки компромис у питању чистоће народног језика. Бел. б. разноликост речи, начин изражавања, изражајне форме, стил, својствен коме или чему. — Ради комичног ефекта и реалистичне вјерности унаказио је Сремац кристални језик старије српске приповијетке. Матош. в. говор и начин говора с обзиром на његов садржај: дипломатски ~, песнички ~. — А наше учитељице су веома зла језика ... једва чекају да чују што за другоrа. Ранк. И у њих је космат језик, крв прљава. Гор. 2. начин споразумевања уопште. — Језик бројева стоји онако исто према језику речи, као језик речи према језику интерјекција. Кнеж. Б. У низу бесконачних експеримената сликар је стварао нов сликарски језик. П 1939. ролазили су поред парка, и голо дрвеће једнаким језиком сашаптавало се с ветром. Моск. 3. војн. онај који треба да пружи обавест, обавештење о непријатељској војсци (обично заробљеник). — Добавићу језик од Татара, баш везана под шатор донети. НП Вук. Засада немамо тачних података о непријатељу. Још нисмо ухватили ниједан »језик« — заробљеника. Дед. В. 4. народ. — До гроба не смијем вратити се у свој завичај, већ сам осуђен међу туђим језиком трајати дане. Шен.