Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

јѐктичав

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 592

јѐктичав

јектичав QA: medium

Лема

јектичав

Извор

том 2, стр. 592, редослед 14

  1. 1.

    који болује од јектике.

    — Уто дође гостионичарка, неко биједно створење, јектичаво. Бег. фиr. Гледам ноћас уштап; дошао жут у лицу, јектичав.
    Пав.
  2. 2.

    који је као у јектичавих људи.

    — Писар ... дуг, погнут ... јектичавог изгледа, благо се смешио.
    Петр. В.
    Несигурно се котрљају латинске ријечи свеuтеника са јектичавим гласом.
    Мил.
    В.
  3. 3.

    з8 фиг. кржљав, који се суши.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа.
    Уск.
    Ви сте сухо, јектичаво ... лишће.
    Матош
Изворни текст (OCR)
јѐктичав, -а, -о 1. који болује од јектике. — Уто дође гостионичарка, неко биједно створење, јектичаво. Бег. фиr. Гледам ноћас уштап; дошао жут у лицу, јектичав. Пав. 2. који је као у јектичавих људи. — Писар ... дуг, погнут ... јектичавог изгледа, благо се смешио. Петр. В. Несигурно се котрљају латинске ријечи свеuтеника са јектичавим гласом. Мил. В. 3. з8 фиг. кржљав, који се суши. — Одрасло кестење ширило се без реда између јектичавих липа. Уск. Ви сте сухо, јектичаво ... лишће. Матош.