Одредница

је̑к

мтом 2, стр. 591

је̑к

јек QA: medium

Лема

јек

Извор

том 2, стр. 591, редослед 19

  1. 1.а.

    слушни осећај изазван чиме, оно што се слухом прима, распознаје, звук

    — Звона славе и јек им одјекује.
    Ћип.
    Јек и одјек ... отварања врата разлијеже се на све стране.
    Креш.
  2. 1.б.

    кратак, оштар звук (ватреног оружја, грома и сл.), прасак, пуцањ.

    сл. — слично
    — Стиша пушака громких смртне јекове.
    Јакш. Ђ.
    Чује се по гдјекоји мукли јек пушчаног хица.
    Шимун.
  3. 1.в.

    звук, тон одређене висине.

    music
    муз. — музика
    — Зар нас већ уводни јек композиције Козар]... не подсећа на клик из завршетка Десете руковети]?
    Коњов.
  4. 2.

    отегнут, жалостан, тужан звук, крик од бола или велике жалости.

    — Сруши се, стане га јек.
    М-И
    Рањеник би у сну болним јеком прекинуо тишину.
    Јакш. Ђ.
  5. 3.

    јека.

    — Глас јој је тужан као јек долина.
    Уј.
  6. 4.

    фиг. душевни покрет, осећање које се4 јавља као одговор на што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Појмо пјесму,4 мили друзи, пјесма нам је срца јек!
    Хар.
  7. 5.

    фиг. време, час најјачега, пунога развитка чега.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Са почетком »Зоре« ... мостарски књижевни покрет улази у свој јек.
    Радул.
    Био дан у пуном јеку. Ко. Ј.

Фразе

јеком јекнути нар. песн. гласно заплакати, зајечати. — Видје мртво педесет Сењана, јекну јунак јеком жестокијем. НП Вук; празан ~ нешто што нема никаква значења, никакве вредности; ни јека ни звека гробна тишина.
Изворни текст (OCR)
је̑к м 1. а. слушни осећај изазван чиме, оно што се слухом прима, распознаје, звук. — Звона славе и јек им одјекује. Ћип. Јек и одјек ... отварања врата разлијеже се на све стране. Креш. б. кратак, оштар звук (ватреног оружја, грома и сл.), прасак, пуцањ. — Стиша пушака громких смртне јекове. Јакш. Ђ. Чује се по гдјекоји мукли јек пушчаног хица. Шимун. в. муз. звук, тон одређене висине. — Зар нас већ уводни јек композиције Козар]... не подсећа на клик из завршетка Десете руковети]? Коњов. 2. отегнут, жалостан, тужан звук, крик од бола или велике жалости. — Сруши се, стане га јек. М-И. Рањеник би у сну болним јеком прекинуо тишину. Јакш. Ђ. 3. јека. — Глас јој је тужан као јек долина. Уј. 4. фиг. душевни покрет, осећање које се4 јавља као одговор на што. — Појмо пјесму,4 мили друзи, пјесма нам је срца јек! Хар. 5. фиг. време, час најјачега, пунога развитка чега. — Са почетком »Зоре« ... мостарски књижевни покрет улази у свој јек. Радул. Био дан у пуном јеку. Ко. Ј.