је̑лка

јелка

Стална адреса

Лема

јелка

Извор

том 2, стр. 593, редослед 26

1.
(ген. мн. -кӣ) јела.
ген. — генитивмн. — множина
— Из соколовичке дубодолине, пуне црних јелки, милела је ноћ.
Ћос. Б.
2.
одсечена и искићена млада јела као симбол празника Божића и Нове године.
— Китила је божићну јелку, вјежбала уз харфу старе божићне арије.
Андр. И.

Изворни текст (OCR)

је̑лка ж (ген. мн. -кӣ) 1. јела. — Из соколовичке дубодолине, пуне црних јелки, милела је ноћ. Ћос. Б. 2. одсечена и искићена млада јела као симбол празника Божића и Нове године. — Китила је божићну јелку, вјежбала уз харфу старе божићне арије. Андр. И.