Одредница

јѐмӣн

мтом 2, стр. 594

јѐмӣн

јемин

Лема

јемин

Етимологија

Turkish

Извор

том 2, стр. 594, редослед 21

  1. присега, заклетва.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Она богу јемин дала да се никад удавати неће.
    НПХ
Изворни текст (OCR)
јѐмӣн, -и́на м тур. покр. присега, заклетва. — Она богу јемин дала да се никад удавати неће. НПХ.