Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

је́рнути

сврштом 2, стр. 610

је́рнути

јернути

Лема

јернути

Извор

том 2, стр. 610, редослед 17

  1. 1.

    сврш. према јурити.

  2. 2.

    (на коrа) бацити се, навалити, устремити се.

    — И једни на друге јурну каконо вуци.
    М-И
  3. 3.

    фиг. брзо, нагло ући у великој количини, одлетети.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Отварају се врата и споља топла јара и млаз светлости нагло јурну са женом која уноси јело.
    Макс.

Фразе

јурну ла му крв у главу поцрвенио је од узбуђења.
Изворни текст (OCR)
је́рнути, ју̑рне̄м сврш. 1. сврш. према јурити. 2. (на коrа) бацити се, навалити, устремити се. — И једни на друге јурну каконо вуци. М-И. 3. фиг. брзо, нагло ући у великој количини, одлетети. — Отварају се врата и споља топла јара и млаз светлости нагло јурну са женом која уноси јело. Макс.