Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

је̏се̄н

жтом 2, стр. 596

је̏се̄н

јесен

Лема

јесен

Извор

том 2, стр. 596, редослед 24

  1. 1.

    (лок. јесѐни и је̏сени, инстр. је̏сени и је̏сењу) годишње доба између

    лок. — локативинстр. — инструментал
  2. 23.

    ГХ и

  3. 21.

    ХIГ.

  4. 2.

    фиг. доба вењења, увелости; свенулости; приближавања свршетку, крају чега; доба старости.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — На усне јесен утиснула боје, власи ми зима додирнула ето!
    Марк. Д.
Изворни текст (OCR)
је̏се̄н, -ени ж (лок. јесѐни и је̏сени, инстр. је̏сени и је̏сењу) 1. годишње доба између 23. ГХ и 21. ХIГ. 2. фиг. доба вењења, увелости; свенулости; приближавања свршетку, крају чега; доба старости. — На усне јесен утиснула боје, власи ми зима додирнула ето! Марк. Д.