је̏сти

— Шиме је сједио у вагон-ресторанУ, полагано јео свој ручак.

— А мене су целе ноћи јеле вашке

— У собу ... ударало је са свих страна неко бело светло које га је као луг оштро јело за саме зенице.

И опет је сумпорни блијесак изненађења и сумње пресјекао душу гомиле lрудара]. И почео је ... јести и штипати и разједати.

— Рђа једе гвожђе.

Реч. фиг. Последњих дана је ћутала стално живећи неким својим животом који је јео, па је бивала све блеђа и слабија.

Било је неколико трговина мјешовите робе које су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све.

— Морава одиста »једе« плодну земљу која може да даје и две жетве годишње. Пол. 1958.

— Напињу се жиле, пуцају крста ... и напор једе снагу.

Лијепо покућство, гравире, увез књига једу његова средства.

— Нећу да ме савест једе ... нека ради шта хоће.

Тебе бриге једу ... Тежак је твој живот. Ћос.

— Кад ћеш по закону, гонићемо се ... Па нека једу адвокати, родила је година.

хлеб на туђе зубе живети на туђи рачун; ~ чију муку живети од туђега рада; ~ горак крух, хлеб тешко живети; крвав крух, хлеб борити се, ратовати; војнички крух, хлеб служити у војсци; ~ крух, хлеб у зноју лица мучити се радећи и заслужсујући; ~ с киме со и хлеб живети у слози и пријатељству; ~ врућ у кашу налазити се у опасној и тешкој ситуацији; ~ жеравку мучити се; ~ круХ, хлеб из многих пећи проћи многе земље, крајеве, потуцати се; ~ лу дих гљива лудити; ~ ве ликом жлицом, кашиком добро живети; частити се, гостити се; ~ век коме трајно љутити кога, не давати му мира; ~ век с киме љутити се, мучити се с ким читавог живота; ~ бој а бити бијен. — Бићу твоја макар јела боја. Леск. МI.; коме из руке бити покоран коме; не је де ти хлеба! не тиче те се; лези, хлебе, да те једем посл. каже се за онога који без рада и труда жели само да ужива.