је̏сти
јести QA: medium
Лема
јести
Извор
том 2, стр. 597, редослед 33
- 2.
(импф. је̏ђа̄2; аор. је̏дох 2. И
- 3.
је̏де; имп. је̏ди; прил. сад. је̏дӯћи; прил. пр. (по̀)једа̄вши; р. прид. је̏о, је̏ла; трп. прид. је̏ден) несврш.
- 1.
жвакати и гутати јело, хранипи се.
— Шиме је сједио у вагон-ресторанУ, полагано јео свој ручак.
- 2.а.
гристи, уједати, боцкати (о инсектима).
— А мене су целе ноћи јеле вашке
- 2.б.
дражити, штипати, угризати.
— У собу ... ударало је са свих страна неко бело светло које га је као луг оштро јело за саме зенице.
И опет је сумпорни блијесак изненађења и сумње пресјекао душу гомиле lрудара]. И почео је ... јести и штипати и разједати.
- 3.
нагризати, изједати, уништавати.
— Рђа једе гвожђе.
Реч. фиг. Последњих дана је ћутала стално живећи неким својим животом који је јео, па је бивала све блеђа и слабија.
Било је неколико трговина мјешовите робе које су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све.
- 4.а.
фиr. подривајући, подлокавајући односити.
— Морава одиста »једе« плодну земљу која може да даје и две жетве годишње. Пол. 1958.
- 4.б.
трошити (снагу, новац и сл.).
— Напињу се жиле, пуцају крста ... и напор једе снагу.
Лијепо покућство, гравире, увез књига једу његова средства.
- 4.в.
гристи, мучити, нећи.
— Нећу да ме савест једе ... нека ради шта хоће.
Тебе бриге једу ... Тежак је твој живот. Ћос.
- 4.д.
фиг. Пјесниково Крањчевићево срце напола је у свијету, а пола тек у њему. Оно једе само себе у трзавици вјечној. Марј. М.
- 5.
фиг. примати, добивати, односити, обилато се наплаћивати.
— Кад ћеш по закону, гонићемо се ... Па нека једу адвокати, родила је година.
- 6.
в. гутати (4): ~ речи. Бак. Реч.
хлеб на туђе зубе живети на туђи рачун; ~ чију муку живети од туђега рада; ~ горак крух, хлеб тешко живети; крвав крух, хлеб борити се, ратовати; војнички крух, хлеб служити у војсци; ~ крух, хлеб у зноју лица мучити се радећи и заслужсујући; ~ с киме со и хлеб живети у слози и пријатељству; ~ врућ у кашу налазити се у опасној и тешкој ситуацији; ~ жеравку мучити се; ~ круХ, хлеб из многих пећи проћи многе земље, крајеве, потуцати се; ~ лу дих гљива лудити; ~ ве ликом жлицом, кашиком добро живети; частити се, гостити се; ~ век коме трајно љутити кога, не давати му мира; ~ век с киме љутити се, мучити се с ким читавог живота; ~ бој а бити бијен. — Бићу твоја макар јела боја. Леск. МI.; коме из руке бити покоран коме; не је де ти хлеба! не тиче те се; лези, хлебе, да те једем посл. каже се за онога који без рада и труда жели само да ужива.
Фразе
~ туђи крух, хлеб, ~ хлеб с туђих руку, ~ 2леб туђим зубима,
Пододреднице
1. трошити се. 2. једити се, гристи се, љутити се. — Бријач се јео да му је све жуч кипјела. Шен. Ханума се у себи јела и прегризала. О-А. 3. онадати; нестајати (о Месецу). — Неће ништа бити, баћа ... Месец се једе. Моск. Једеш се као месец за сваку ситницу. Вас
Изворни текст (OCR)
је̏сти, је̏де̄м (импф. је̏ђа̄2; аор. је̏дох, 2. И 3. л. је̏де; имп. је̏ди; прил. сад. је̏дӯћи; прил. пр. (по̀)једа̄вши; р. прид. је̏о, је̏ла; трп. прид. је̏ден) несврш. 1. жвакати и гутати јело, хранипи се. — Шиме је сједио у вагон-ресторанУ, полагано јео свој ручак. Бег. 2. а. гристи, уједати, боцкати (о инсектима). — А мене су целе ноћи јеле вашке Јак. б. дражити, штипати, угризати. — У собу ... ударало је са свих страна неко бело светло које га је као луг оштро јело за саме зенице. ЛМС 1949. фиг. И опет је сумпорни блијесак изненађења и сумње пресјекао душу гомиле lрудара]. И почео је ... јести и штипати и разједати. Цес. А. 3. нагризати, изједати, уништавати. — Рђа једе гвожђе. Бак. Реч. фиг. Последњих дана је ћутала стално живећи неким својим животом који је јео, па је бивала све блеђа и слабија. Рист. Било је неколико трговина мјешовите робе које су конкуренцијом једна другу јеле, док најзад најјача није појела све. Вуј. 4. фиr. а. подривајући, подлокавајући односити.— Морава одиста »једе« плодну земљу која може да даје и две жетве годишње. Пол. 1958. б. трошити (снагу, новац и сл.). — Напињу се жиле, пуцају крста ... и напор једе снагу. Кос. Лијепо покућство, гравире, увез књига једу његова средства. Уј. в. гристи, мучити, нећи. — Нећу да ме савест једе ... нека ради шта хоће. Сек. Тебе бриге једу ... Тежак је твој живот. Ћос. Д. фиг. Пјесниково Крањчевићево срце напола је у свијету, а пола тек у њему. Оно једе само себе у трзавици вјечној. Марј. М. 5. фиг. примати, добивати, односити, обилато се наплаћивати. — Кад ћеш по закону, гонићемо се ... Па нека једу адвокати, родила је година. Ћип. 6. в. гутати (4): ~ речи. Бак. Реч.