је̑чан
јечан
Лема
јечан
Извор
том 2, стр. 600, редослед 7
- —
који има јак јек, који одјекује; звучан, звонак.
— Устресоше поље јеком гласне свирке јечни бубњи. Њег. Али у тај час озове се уздухом јечан, сребрнаст, анђеоски клик.
Изворни текст (OCR)
је̑чан, -чна, -чно који има јак јек, који одјекује; звучан, звонак. — Устресоше поље јеком гласне свирке јечни бубњи. Њег. Али у тај час озове се уздухом јечан, сребрнаст, анђеоски клик. Драж.