је́чати

јечати

Лема

јечати

Извор

том 2, стр. 600, редослед 9

1.
оглашавати се јаким гласом, одјекивати, разлегати се, орити се.
— Кубуре и пјесме јечале су веселим комшилуцима.
Шимун.
Доле хуји Неретва, а по брдима ... јече бацачи.
Дед. В.
У празној нутрињи јечи ми дроб.
Наз.
2.
пуштати болне гласове, гласом одавати бол, стењати.
— У другом ћошку ... јечало је једно болесно дијете.
Мил.
В. фиг. Вјетар је јечао све то тужније.
Војн.

Изворни текст (OCR)

је́чати, -чӣм несврш. 1. оглашавати се јаким гласом, одјекивати, разлегати се, орити се. — Кубуре и пјесме јечале су веселим комшилуцима. Шимун. Доле хуји Неретва, а по брдима ... јече бацачи. Дед. В. фиг. У празној нутрињи јечи ми дроб. Наз. 2. пуштати болне гласове, гласом одавати бол, стењати. — У другом ћошку ... јечало је једно болесно дијете. Мил. В. фиг. Вјетар је јечао све то тужније. Војн.