Одредница

јо̏ш

прилтом 2, стр. 604

јо̏ш

још QA: medium

Лема

још

Извор

том 2, стр. 604, редослед 1

  1. 1.

    истиче да што не престаје у времену, да траје и у тренутку кад се говори, да је без прекида.

    — Да, још је жив!
    Кост. Л.
    Још ја коње појим, а од крчме заорила нека вика и цика.
    Вел.
  2. 2.

    а да се што догодило доста пре времена када се говори.

    — Опомињем се да сам још у Тршићу као дијете слушао пјесму.
    НП Вук
    Још је Платон појединца подредио држави.
    Баз.
    б. да се што догодило пре него се очекивало или да ће се догодити пре него што би се могло очекивати.
    — Још у путу . . појави се с времена на време из воде глава какве фоке.
    Петр. М.
    Нисам га ни ја видела] ... али ћемо га сутра видети.
    — Још утра?
    Јакш. Ђ.
  3. 3.

    да се чему што је ту, што постоји, додаје или придружује нешто друго, да се што наставља, продужује: к томе, уз то, осим тога, као додатак.

    — Један дим још, једну чашу!
    Јакш. Ђ.
    Протегнут ћеш се!
    — Оћу ... још нешта!
    Коз. И.
  4. 4.

    (у вези: и још, још1 и) појачава оно што се додаје.

    — О, мани је, молим те, сушта сентименталност! Па је још и заљубљена!
    Трифк.
    Стагнација, пропадање, мизерија, и још к томе и домаће бриге!
    Јонке
  5. 5.

    у вези с компаративом појачава компаратив.

    с — средњи род
    — Нови Сад је још ближи Београду од Ниша. КН 1958.
  6. 6.

    у вези са суперлативом истиче да има врло мало онога што значи придев супротна значења.

    — Једнога вечера ... у том друштву ... нешто ишло све усиљено и утегнуто. Јо највеселији је био апотекар.
    Срем.
  7. 7.

    истиче да је оно што се додаје супротно ономе чему би се могло надати, ипак.

    — Каква дупља, још добре пчеле излијећу. Н. посл.
    Вук
  8. 8.

    (у вези: и (то) још како) појачава оно што се исказује реченицом.

    — И Аница је све радила, и то још како! Станк. lашао сам је међу живима, и то још како живима.
    Јонке

Фразе

није него ~ (што) којешта, којештарије.
Изворни текст (OCR)
јо̏ш прил. истиче 1. да што не престаје у времену, да траје и у тренутку кад се говори, да је без прекида. — Да, још је жив! Кост. Л. Још ја коње појим, а од крчме заорила нека вика и цика. Вел. 2. а да се што догодило доста пре времена када се говори. — Опомињем се да сам још у Тршићу као дијете слушао пјесму. НП Вук. Још је Платон појединца подредио држави. Баз б. да се што догодило пре него се очекивало или да ће се догодити пре него што би се могло очекивати. — Још у путу . . појави се с времена на време из воде глава какве фоке. Петр. М. Нисам га ни ја видела] ... али ћемо га сутра видети. — Још утра? Јакш. Ђ. 3. да се чему што је ту, што постоји, додаје или придружује нешто друго, да се што наставља, продужује: к томе, уз то, осим тога, као додатак. — Један дим још, једну чашу! Јакш. Ђ. Протегнут ћеш се! — Оћу ... још нешта! Коз. И. 4. (у вези: и још, још1 и) појачава оно што се додаје. — О, мани је, молим те, сушта сентименталност! Па је још и заљубљена! Трифк. Стагнација, пропадање, мизерија, и још к томе и домаће бриге! Јонке. 5. у вези с компаративом појачава компаратив. — Нови Сад је још ближи Београду од Ниша. КН 1958. 6. у вези са суперлативом истиче да има врло мало онога што значи придев супротна значења. — Једнога вечера ... у том друштву ... нешто ишло све усиљено и утегнуто. Јо највеселији је био апотекар. Срем. 7. истиче да је оно што се додаје супротно ономе чему би се могло надати, ипак. — Каква дупља, још добре пчеле излијећу. Н. посл. Вук. 8. (у вези: и (то) још како) појачава оно што се исказује реченицом. — И Аница је све радила, и то још како! Станк. lашао сам је међу живима, и то још како живима. Јонке.