ју̏жан

јужан

Лема

јужан

Извор

том 2, стр. 606, редослед 11

1.
који се односи на ветар који дува с југа и уопште на време кад такав ветар дува.
с — средњи род
— Опазио сам да је и он V оне јужне дане био страшно нервозан.
Нех.
Дане кошаве смењивали су дани тешкоr јужног ветра што од јутра до мрака ваља ниске и мутне облаке.
Ћос. Б.
2.
(одр.) в. ужни.
одр. — одређени вид придевав. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

ју̏жан, -жна, -жно 1. који се односи на ветар који дува с југа и уопште на време кад такав ветар дува. — Опазио сам да је и он V оне јужне дане био страшно нервозан. Нех. Дане кошаве смењивали су дани тешкоr јужног ветра што од јутра до мрака ваља ниске и мутне облаке. Ћос. Б. 2. (одр.) в. ужни.