јуна́ковић

јунаковић

јунаковић

том 2, стр. 607, редослед 21

в.
фам. в. јунак (3).
фам. — фамилијарнов. — (после броја) век
— Е̑ј, куда ли си отпутовао, тако изненада, мој јунаковићу.
Ков. А.

Изворни текст (OCR)

јуна́ковић м фам. в. јунак (3). — Е̑ј, куда ли си отпутовао, тако изненада, мој јунаковићу. Ков. А.