Одредница

ју̀на̄к

мтом 2, стр. 607

ју̀на̄к

јунак

Лема

јунак

Извор

том 2, стр. 607, редослед 16

  1. 1.

    (вок. ју̏на̄че; мн. -а́ци, вок ју̏на̄ци и јуна́ци) онај који се истиче јунаштвом, храброшћу, смелошћу (нарочито у рату).

    вок. — вокативмн. — множина
    — На историјско поприште ступио је ... нови јунак, пролетаријат, вођа радноr народа и његов ударни одред.
    Зог.
  2. 2.

    главно лице или носилац радње у књижевном делу или у казалишном, позоришном комаду.

    — Успоређиваше се са јунацима разних романа и биографија.
    Матош
  3. 3.

    млад човек, младић (особито неожењен).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Не мећите оке на јунаке, јунаци су вјера и невјера.
    НП Вук
  4. 4.

    (често ир.) особа која се чиме истиче, одликује или у друштву привлачи нарочиту пажњу: ~ лакејских соба.

    ир. — иронично
    — Она ће бити ... сретна ако Њега ... салонског јунака ... узме за мужа.
    Коз. Ј.
  5. 5.а.

    мушко дете.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Кума јој притрча, диже детенце са земље и викне весело:
    — унак !... Војвода!
    Вес.
  6. 5.б.

    ожењен човек, муж. Вук Рј.

  7. 5.в.

    момак, слуга. И-Б Рј.

Фразе

гроб незнаног јунака симболички гроб оних који су погинули борећи се у рату за своју земљу; ~ дана онај који се у чему прославио, о коме се говори с дивљењем; ~ на језику, на речима хвалиша, хваставац, разметљивац; ~ од ока прави јунак; ~ ра да почасни назив одликованога за дуготрајан и општекористан рад; по избор4 јунаци нар. најбољи јунаци.
Изворни текст (OCR)
ју̀на̄к, -а́ка м (вок. ју̏на̄че; мн. -а́ци, вок. ју̏на̄ци и јуна́ци) 1. онај који се истиче јунаштвом, храброшћу, смелошћу (нарочито у рату). — На историјско поприште ступио је ... нови јунак, пролетаријат, вођа радноr народа и његов ударни одред. Зог. 2. главно лице или носилац радње у књижевном делу или у казалишном, позоришном комаду. — Успоређиваше се са јунацима разних романа и биографија. Матош. 3. покр. млад човек, младић (особито неожењен). — Не мећите оке на јунаке, јунаци су вјера и невјера. НП Вук. 4. (често ир.) особа која се чиме истиче, одликује или у друштву привлачи нарочиту пажњу: ~ лакејских соба. — Она ће бити ... сретна ако Њега ... салонског јунака ... узме за мужа. Коз. Ј. 5. покр. а. мушко дете. — Кума јој притрча, диже детенце са земље и викне весело: — унак !... Војвода! Вес. б. ожењен човек, муж. Вук Рј. в. момак, слуга. И-Б Рј.