Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ју̏на̄чан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 607

ју̏на̄чан

јуначан

Лема

јуначан

Извор

том 2, стр. 607, редослед 24

  1. —

    који ради или поступа као јунак, храбар, смион, срчан у опасности.

    — А сада бијаше у најбољој снази, јуначан и лијеп.
    Шимун.
    Збогом,
    — ђаци ... збогом, децо ... Будите јуначни ... Тако је говорио директор. Ман. ћна́че̄ње с љ. им. оо̀ јначти (ео)
Изворни текст (OCR)
ју̏на̄чан, -чна, -чно који ради или поступа као јунак, храбар, смион, срчан у опасности. — А сада бијаше у најбољој снази, јуначан и лијеп. Шимун. Збогом, — ђаци ... збогом, децо ... Будите јуначни ... Тако је говорио директор. Ман. ћна́че̄ње с љ. им. оо̀ јначти (ео)