Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ју̀рист

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 609

ју̀рист

јурист

Лема

јурист

Извор

том 2, стр. 609, редослед 27

  1. 1.

    (а) м лат. студент права.

    — Кречар је имао већ сина јуристу.
    Игњ.
    Корнел је чак као јурист доносио кући све љепша и љепша »testinonia«.
    Ђал.
  2. 2.

    стручњак у правној знаности, науци, зналац закона, правник.

    — Старчевић није био јуриста по звању.
    Нех.
    Адвокат је устао ... У магистралној пози реномираног јуристе ... рекао је ...
    Вучо
Изворни текст (OCR)
ју̀рист(а) м лат. 1. студент права. — Кречар је имао већ сина јуристу. Игњ. Корнел је чак као јурист доносио кући све љепша и љепша »testinonia«. Ђал. 2. стручњак у правној знаности, науци, зналац закона, правник. — Старчевић није био јуриста по звању. Нех. Адвокат је устао ... У магистралној пози реномираног јуристе ... рекао је ... Вучо.