ју́рити
јурити
Лема
јурити
Извор
том 2, стр. 609, редослед 31
- 1.
рӣм несврш. непрел. а врло брзо се кретати, трчати, летети, бежати.
— Сто основа јурило је мојим мозгом.
У мислима јуре сли́ке прошлости и будућности.
б. брзо и непри-; метно пролазити (о времену и ономе што се у времену догађа).
— Вријеме је јурило у неповрат недохитним летом.
в. брзо прелазити с предмета на предмет (о очима, погледу).
— По калдрми јури севак из црних зеница.
r. брзо пролазити показујући се само на час (као кад се лети).
— А с другу страну брда јурила је цеста стрма и вијугава као горски поток.
- 2.
прел. (кога или што) брзо и без прекида ићи ; (кога).
— Родиће се дете које ће ... кад се замомчи да јури девојке по врбацима.
Мој ме балкон јурио, прогонио.
Фразе
~ ветар брзо, некорисно, бесмислено, напразно радити што; ~ (као) без главе збуњено, сметено радити, поступати.
Пододреднице
уз. повр. гонити се, натеривати се, безуспешно ићи један за другим. — Сад, комисија се јури једно месец дана, али најпосле се састане. Нуш
Изворни текст (OCR)
ју́рити, ју̑ рӣм несврш. 1. непрел. а. врло брзо се кретати, трчати, летети, бежати. — фиг. Сто основа јурило је мојим мозгом. Новак. У мислима јуре сли́ке прошлости и будућности. Чипл. б. брзо и непри-; метно пролазити (о времену и ономе што се у времену догађа). — Вријеме је јурило у неповрат недохитним летом. Ков. А. в. брзо прелазити с предмета на предмет (о очима, погледу). — По калдрми јури севак из црних зеница. Каш. r. брзо пролазити показујући се само на час (као кад се лети). — А с другу страну брда јурила је цеста стрма и вијугава као горски поток. Нам. 2. прел. (кога или што) брзо и без прекида ићи ; (кога). — Родиће се дете које ће ... кад се замомчи да јури девојке по врбацима. Ћос. Д. фиг. Мој ме балкон јурио, прогонио. Матош.