ју̀рцати
јурцати
Лема
јурцати
Извор
том 2, стр. 610, редослед 22
- —
јурити.
folk— Лутао је улицама. Јурцао за поворкама.
Пододреднице
проводити се, забављати се; нагањати се. — Хоће ђувегију, хоће да се јурца, а кад је стани-пани, онда: мајко, гдје си? Шуб. Јурцао се затим са Хектором и Дијаном. Ћос. Б
Изворни текст (OCR)
ју̀рцати, -а̄м несврш. нар. јурити. — Лутао је улицама. Јурцао за поворкама. Ћос. Б.