Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

њѐгов

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 827

њѐгов

његов

Лема

његов

Извор

том 3, стр. 827, редослед 18

  1. 3.

    присвојна заменица за л јд. м. и с. рода

    јд. — једнинам. — место, уместос — средњи род
  2. 1.

    који припада ономе о коме се говори.

    — То је борба једног човека против скоро целог покољења његових сународника.
    Бел.
    У његово доба официри нису били тако распуштени.
    Јонке
  3. 2.а.

    (у именичкој служби) м мн. сродници, истомишљеници и сл.

    мн. — множинасл. — слично
    — Његови су мислили да је створен за свештеника.
    Мат.
  4. 2.б.

    ж реч, воља.

    ж — женски род
    — Зато је каткад бивао и немилосрдан, бездушан, само да његова буде најстарија.
    Рад. Д.

Фразе

на његову по његовој вољи, како он хоће; његово је до њега стоји; тако му је суђено. — Момир је одавно жедан ... свега на свету ... Но његово је да се ... свладава и трпи.
Каш.
Изворни текст (OCR)
њѐгов, -а, -о присвојна заменица за 3. л. јд. м. и с. рода 1. који припада ономе о коме се говори. — То је борба једног човека против скоро целог покољења његових сународника. Бел. У његово доба официри нису били тако распуштени. Јонке. 2. (у именичкој служби) а. м мн. сродници, истомишљеници и сл. — Његови су мислили да је створен за свештеника. Мат. б. ж реч, воља. — Зато је каткад бивао и немилосрдан, бездушан, само да његова буде најстарија. Рад. Д.