ћита́ба

ћитаба

ћитаба

том 6, стр. 360, редослед 34

а.
тур. а. потврда, уверење листић папира с неком белешком, цедуља.
colloquial
с — средњи род
б.
писмено наређење. Прав.
прав. — правопис

Изворни текст (OCR)

ћита́ба ж тур. разг. а. потврда, уверење; листић папира с неком белешком, цедуља. б. писмено наређење. Прав.