Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ћо̏шкаст

граматичка ознака није издвојенатом 6, стр. 363

ћо̏шкаст

ћошкаст

Лема

ћошкаст

Извор

том 6, стр. 363, редослед 20

  1. —

    који има ћошкове, угласт Везао је необично крупна, ћошкаста слова. Ћор. фиг. настран, својеглав; пргав, напрасит.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Злато ... се обично у ситним листићима или ћошкастим зрнима у води налази.
    Панч.
    — Мука је мене разумјети, јер сам врло ћошкаст човјек. Коч. Рекао је готово нежно иначе ћошкасти Ђурађ.
    Поп. Ј.
Изворни текст (OCR)
ћо̏шкаст, -а, -о који има ћошкове, угласт. — Злато ... се обично у ситним листићима или ћошкастим зрнима у води налази. Панч. Везао је необично крупна, ћошкаста слова. Ћор. фиг. настран, својеглав; пргав, напрасит. — Мука је мене разумјети, јер сам врло ћошкаст човјек. Коч. Рекао је готово нежно иначе ћошкасти Ђурађ. Поп. Ј.