Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

а̀чик

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 109

а̀чик

ачик

Стална адреса

Лема

ачик

Етимологија

Turkish

Извор

том 1, стр. 109, редослед 36

  1. 1.

    прид. обично непром отворен, јасан.

    прид. — придев
  2. 2.

    (у прилошкој служби) отворено.

    — Док је друге момке само кадикад иза каната провиривала, Ристу и Јову гледала је баш онако ачик. Шант. а́чити се, а̑чӣм се несврш. неприродно говорити отежући и развлачећи речи, пренемагати се.
Изворни текст (OCR)
а̀чик тур. 1. прид. обично непром. отворен, јасан. 2. (у прилошкој служби) отворено. — Док је друге момке само кадикад иза каната провиривала, Ристу и Јову гледала је баш онако ачик. Шант. а́чити се, а̑чӣм се несврш. неприродно говорити отежући и развлачећи речи, пренемагати се.