Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бичѐвалац

мтом 1, стр. 205

бичѐвалац

бичевалац QA: medium

Стална адреса

Лема

бичевалац

Извор

том 1, стр. 205, редослед 28

  1. 1.

    онај који шиба бичем.2. припадник католичког калуђерског, самостанског реда чији чланови сами себе шибају или се дају шибати; исп. флаrелант. Реч. САНУ.

    history
    ист. — историјски, историјаисп. — испореди
Изворни текст (OCR)
бичѐвалац, -аоца м 1. онај који шиба бичем.2. ист. припадник католичког калуђерског, самостанског реда чији чланови сами себе шибају или се дају шибати; исп. флаrелант. Реч. САНУ.