бла̏госло̄в
благослов
Лема
благослов
Извор
том 1, стр. 211, редослед 1
- 1.
рлг. изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости (обично знаком крста, крижа).
— Стаде благословима обасипати свога сина.
Велечасни би дијелио обилно благослов опраштајући се.
- 2.
цркв. поподневни црквени обред.
— Пошли су у цркву на »благослов«.
- 3.а.
рлr. милост (божја), дар (божји).
— И бог се забуни ... па на неку кућу баш ништа, а на неку, опет ... излије сав свој благослов.
- 3.б.
фиг. дете.
— Биљежник је ... скорих дана чекао девети благослов у својој кући.
- 4.
одобрење, пристанак, сагласност.
— Ни отац неће дати благослова за такав брак.
Фразе
чекати божји ~ ир. чекати да што дође само, да падне с неба; нема ту благослова нема ту среће.
Изворни текст (OCR)
бла̏госло̄в, -ова м 1. рлг. изражавање жеље за добро и срећу некога призивањем божје милости (обично знаком крста, крижа). — Стаде благословима обасипати свога сина. Дом. Велечасни би дијелио обилно благослов опраштајући се. Гор. 2. цркв. поподневни црквени обред. — Пошли су у цркву на »благослов«. Шимун. 3. рлr. a. милост (божја), дар (божји). — И бог се забуни ... па на неку кућу баш ништа, а на неку, опет ... излије сав свој благослов. Срем. б. фиг. дете. — Биљежник је ... скорих дана чекао девети благослов у својој кући. Новак. 4. одобрење, пристанак, сагласност. — Ни отац неће дати благослова за такав брак. Крањч. Стј.