бу̀бњава
бубњава
Лема
бубњава
Извор
том 1, стр. 287, редослед 19
- а.
звук који се чује од ударања у бубањ, бубњање, добовање.
— Чета за четом униђе ... уз свирку и бубњаву.
- б.
јека, тутњава, грмљавина; лупање.
— Кроз жагор зачула се удаљена бубњава.
У бубњави срца шикали су му свјетлаци.
Изворни текст (OCR)
бу̀бњава ж а. звук који се чује од ударања у бубањ, бубњање, добовање. — Чета за четом униђе ... уз свирку и бубњаву. Шен. б. јека, тутњава, грмљавина; лупање. — Кроз жагор зачула се удаљена бубњава. Јак. У бубњави срца шикали су му свјетлаци. Божић.