Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

бљу̏нути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 223

бљу̏нути

бљунути

Стална адреса

Лема

бљунути

Извор

том 1, стр. 223, редослед 10

  1. 1.

    сврш. према бљувати (1).

    — Јанош само мекну и бљуну крв.
    Петр. В.
    Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру.
    Јак.
  2. 2.

    покуљати, потећи; пљуснути.

    — Бљунула је ватра из ... челичних цеви.
    Нуш.
    Бљуне рецимо киша ... Новембар је.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
бљу̏нути, -не̄м 1. сврш. према бљувати (1). — Јанош само мекну и бљуну крв. Петр. В. Само притисак прста и митраљез би бљунуо ватру. Јак. 2. покуљати, потећи; пљуснути. — Бљунула је ватра из ... челичних цеви. Нуш. Бљуне рецимо киша ... Новембар је. Дав.