Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̑ран

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 348

ве̑ран

веран

Стална адреса

Лема

веран

Варијанте

ве̏ран

Извор

том 1, стр. 348, редослед 9

  1. 1.

    ијек. вје̑ран и вје̏ран 1. пун верности, поуздан; привржен, одан.

    ијек. — ијекавски
    — Десном руком држи сваки вјерну шарку, узданицу своју.
    Том.
    Младић .. је ... ипак остао веран и поуздан.
    Срем.
  2. 2.

    тачан, који одговара своме извору, аутентичан.

    — Тражи верне податке о свему што се догодило.
    Гавр.
    И себе пун у извору свом вјеран.
    Наз.
  3. 3.

    мн. (у именичкој служби) верници. —Тако се свршава вечерње, и једно за другим излазе свештеник и верни. Сек.

    мн. — множина
  4. 23.

    Речник српскохрватскога књижевног језика, I

Изворни текст (OCR)
ве̑ран и ве̏ран, -рна, -рно, ијек. вје̑ран и вје̏ран 1. пун верности, поуздан; привржен, одан. — Десном руком држи сваки вјерну шарку, узданицу своју. Том. Младић .. је ... ипак остао веран и поуздан. Срем. 2 тачан, који одговара своме извору, аутентичан. — Тражи верне податке о свему што се догодило. Гавр. И себе пун у извору свом вјеран. Наз. 3. мн. (у именичкој служби) верници. —Тако се свршава вечерње, и једно за другим излазе свештеник и верни. Сек. 23 Речник српскохрватскога књижевног језика, I