Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вероисповѐднӣк

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 351

вероисповѐднӣк

вероисповедник

Стална адреса

Лема

вероисповедник

Извор

том 1, стр. 351, редослед 22

  1. 1.

    ијек. вјероисповјѐднӣк, м 1. свештеник којему је дужност да исповеда.

    ијек. — ијекавски
    — Дозвољен је вјероисповједник осуђеном на смрт].
    Лал.
  2. 2.

    онај који исповеда какву веру.

Изворни текст (OCR)
вероисповѐднӣк, -и́ка, ијек. вјероисповјѐднӣк, м 1. свештеник којему је дужност да исповеда. — Дозвољен је вјероисповједник осуђеном на смрт]. Лал. 2. онај који исповеда какву веру.