Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ве̏шати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 360

ве̏шати

вешати

Стална адреса

Лема

вешати

Извор

том 1, стр. 360, редослед 22

  1. 1.

    ијек. вје̏шати, несврш. 1 стављати што да виси.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Веша му о раме торбу.
    Ад.
    Вешају јој ђердане.
    Дуч.
    Те своје бриге вјешао непрестано на моја крила као олово.
    Новак
  2. 2.

    извршавати смртну казну на вешалима.

    — Вешали су је, јер је била почела да буни војнике.
    Црњ.

Фразе

~ коме што на нос, о нос приговарати, спочитавати; ~ што на (0) Ве лика звона разглашавати.

Пододреднице

~ се

1. хватати се за неки предмет и висити низ њега или испод њега. — Сад су му дошли као некакви ... наметљивци који МV се вјешају о скуте. Ћоп. Дјеца се вјешају за кола. Павл. 2. вешањем се убијати. — Да се мени тако десило ... ја бих се обесио. — Што се не вешаш, море? Вес

хватати се за неки предмет и висити низ њега или испод њега.вешањем се убијати.
Изворни текст (OCR)
ве̏шати, -а̄м, ијек. вје̏шати, несврш. 1. стављати што да виси. — Веша му о раме торбу. Ад. Вешају јој ђердане. Дуч. фиг. Те своје бриге вјешао непрестано на моја крила као олово. Новак. 2. извршавати смртну казну на вешалима. — Вешали су је, јер је била почела да буни војнике. Црњ.