Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вре́дети

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 426

вре́дети

вредети

Стална адреса

Лема

вредети

Извор

том 1, стр. 426, редослед 4

  1. 1.

    ијек. вријѐдити и вријѐдјети, несврш. 1. имати вредност, ваљати имати одређену цену.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Вреди кућа пола милиона.
    Бар.
    Па ће узети ... снаху што злата вреди.
    Вукић.
  2. 2.

    бити на снази, важити, постојати.

    — У византинском законодавству вредило је донекле правило да је насељеник могао лако оставити свога господара.
    Нов.
  3. 3.

    сматрати се, битц сматран.

    — Имају педесет форинти пензије ... па вриједе за имућне.
    Нех.
  4. 4.

    (безл.) бити од користи, исплатити се.

    безл. — безлично
    — Са лудом и тако не вреди бочити се дуго.
    Чипл.
    За тренутке вриједило је живјети.
    Чол.

Фразе

не вреди ни пребијене паре (луле дувана, пушљива боба) не вреди уништа.
Изворни текст (OCR)
вре́дети, -дӣм, ијек. вријѐдити и вријѐдјети, несврш. 1. имати вредност, ваљати; имати одређену цену. — Вреди кућа пола милиона. Бар. Па ће узети ... снаху што злата вреди. Вукић. 2. бити на снази, важити, постојати. — У византинском законодавству вредило је донекле правило да је насељеник могао лако оставити свога господара. Нов. 3. сматрати се, битц сматран. — Имају педесет форинти пензије ... па вриједе за имућне. Нех. 4. (безл.) бити од користи, исплатити се. — Са лудом и тако не вреди бочити се дуго. Чипл. За тренутке вриједило је живјети. Чол.