Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

вр́нути

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 433

вр́нути

врнути

Стална адреса

Лема

врнути

Извор

том 1, стр. 433, редослед 21

  1. 1.

    (аор. вр́нух, вр̑ну; трп прид. вр̑нӯт) сврш. вратити.

    прид. — придев
    — Није могао на рок врнути дуга.
    Шен.
    Врне га благо к пландовишту.
    Гор.
    Иди оном зликовцу, поново га братими да ми врне жену.
    Рад. Д.
  2. 2.

    окренутши.

    — Па им паша оштре ријечи кричи: Који годир натраг врне главу, да је здраву не пусте.
    Март.

Пододреднице

~ се

вратити се. — Уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. Мат. фиг. Врнимо се натраг у стара добра времена. Јов. С

вратити се.
Изворни текст (OCR)
вр́нути, вр̂не̄м (аор. вр́нух, вр̑ну; трп. прид. вр̑нӯт) сврш. 1. вратити. — Није могао на рок врнути дуга. Шен. Врне га благо к пландовишту. Гор. Иди оном зликовцу, поново га братими да ми врне жену. Рад. Д. 2. окренутши. — Па им паша оштре ријечи кричи: Који годир натраг врне главу, да је здраву не пусте. Март.