Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гла́сак

мтом 1, стр. 489

гла́сак

гласак

Стална адреса

Лема

гласак

Извор

том 1, стр. 489, редослед 2

  1. 1.

    (мн. гла́сци, ген. гла̂са̄ка̄) дем. и хип. од глас.

    мн. — множинаген. — генитивдем. — деминутив, деминутивнохип. — хипокористика, одмила
    — Као да чује гласак своје матере.
    Шапч.
    Нит се чуо гласак изим воде потока.
    Шен.
  2. 2.

    шупљика, рупица на кошуљи, гаћама. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Фразе

ни гласка (ниоткуд гласка), ни гласка ни трага ; пустити ~ в. глас (изр.).
Изворни текст (OCR)
гла́сак, -ска м (мн. гла́сци, ген. гла̂са̄ка̄) 1. дем. и хип. од глас. — Као да чује гласак своје матере. Шапч. Нит се чуо гласак изим воде потока. Шен. 2. покр. шупљика, рупица на кошуљи, гаћама. Вук Рј.