гру̏нути
грунути
Лема
грунути
Извор
том 1, стр. 580, редослед 24
- 1.
= грухнути 1 опалити, пући (о грому, топу и јаком звуку уопште).
— Тад груну топови.
Подмукло груну гром иза горе.
- 2.
ударити, треснути.
— Бакови стадоше букати, копати ... ногама, ... док силно не грунуше рогови о рогове.
Стара га само груне У прса да је затетурао.
- 3.
пасти, срушити се, треснути.
— У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу.
Сва та силесија посла наједанпут је грунула на његова леђа.
- 4.
јако засвирати, затрештати, зазвонити.
— lакон вечере музика је у кући тако снажно грунула да су задрхтали зидови.
У шест сати грунуше сва четири звона са велике звонаре.
- 5.
ударати, почети нагло падати; почети тећи.
— Не чекај и не оклијевај докле груне туча и крупа.
Груну плаха летња киша.
- 6.а.
нахрупити, јурнути.
— Онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем.
- 6.б.
јурнути у напад, У освајање, у одлучну борбу.
— Уз трубље и бијесну вику груну гвоздена сила низ брдо.
Совјети ће грунути и за неколико месеци биће на Дњепру.
Фразе
~ у плач, ~ у смех ударити у плач, почети плакати; ударити у смех, почети се смејатпи.
Пододреднице
= грухнути се ударити се, треснути се (у прса, у груди). — Ах, — викну и груну се силно у груди Мика. Срем
Изворни текст (OCR)
гру̏нути, -не̄м сврш. = грухнути 1. опалити, пући (о грому, топу и јаком звуку уопште). — Тад груну топови. Каш. Подмукло груну гром иза горе. Гор. 2. ударити, треснути. — Бакови стадоше букати, копати ... ногама, ... док силно не грунуше рогови о рогове. Коч. Стара га само груне У прса да је затетурао. Бен. 3. пасти, срушити се, треснути. — У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу. Лаз. Л. фиг. Сва та силесија посла наједанпут је грунула на његова леђа. Коз. Ј. 4. јако засвирати, затрештати, зазвонити. — lакон вечере музика је у кући тако снажно грунула да су задрхтали зидови. Бен. У шест сати грунуше сва четири звона са велике звонаре. Чипл. 5. ударати, почети нагло падати; почети тећи. — Не чекај и не оклијевај докле груне туча и крупа. Ков. А. Груну плаха летња киша. Сек. 6. а. нахрупити, јурнути. — Онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем. Вас. б. јурнути у напад, У освајање, у одлучну борбу. — Уз трубље и бијесну вику груну гвоздена сила низ брдо. Шен. Совјети ће грунути и за неколико месеци биће на Дњепру. Ћос. Д.