Одредница

да̀хија

мтом 1, стр. 616

да̀хија

дахија

Стална адреса

Лема

дахија

Извор

том 1, стр. 616, редослед 10

  1. (ген. мн. да̏хӣја̄) тур. један од четири јаничарске старешине који су у Србији 1801. год. приграбили власт; насилник.

    history
    ген. — генитивмн. — множинатур. — турскиист. — историјски, историја
    — На дукате покупише војску, њих четири велике дахије. НП Вук. Људи школовани ... овако самовољћно газе закон и понашају се као дахије.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
да̀хија м (ген. мн. да̏хӣја̄) тур. ист. један од четири јаничарске старешине који су у Србији 1801. год. приграбили власт; насилник. — На дукате покупише војску, њих четири велике дахије. НП Вук. Људи школовани ... овако самовољћно газе закон и понашају се као дахије. Чол.