Одредница

дѐрати

несврштом 1, стр. 654

дѐрати

дерати

Стална адреса

Лема

дерати

Извор

том 1, стр. 654, редослед 16

  1. 1.

    = драти 1. а скидати кожу, гулити.

    — Посматрамо ... како Арнаути деру ... коња.
    Нуш.
    Зар ће дерати кожу с човјека?
    Крањч. Стј
    б. фиг. бездушно искоришћавати, израбљивати.
    — Тахи вас сељаке гули и дере, отимље вам благо, земље.
    Шен.
  2. 2.

    кидати, употребом трошити, хабати, цепати.

    — Иде дуж обале дерући ципеле о оштро камење.
    Мил.
    В. фиг. Ум дере ткиво што га машта сатка.
    Уј.
  3. 3.

    ударати, тући.

    — Виче на волове и дере ајдамаком куд стигне.
    Лаз. Л.
  4. 4.

    бучно тећи, текући пробијати се.

    — Цестом ... кишни поточићи деру.
    Уј.
    Хује мутне воде, деру потоци по ... њивама.
    Лал.
  5. 5.а.

    свом силом дувати, пухати.

    — Стајао је] ... на мјесту ... куда бура дере.
    Јурк.
    Ветар кроз поља оголела дере.
    Панд.
  6. 5.б.

    парати, цепати (о реском гласу).

    — Глас јој танак ... рекао бих кроз мозак дере.
    Јакш. Ђ.
  7. 6.

    пробијати, продирати.

    — Кроз њега дим дере ужасан пламен.
    Јакш. Ђ.
    Муње стале дерати облаке.
    Ботић
  8. 7.

    дизати се у висину, стршити.

    — Сада она црква што поносно дере У висину, почела је ...да се руши.
    Марк. М.
    ногавицу и крпити тур кубурити којекако, мучити се ; ~ стару козу понављати, враћати се на пређашњи говор; увек исту козу увек исто радити, исту муку мучити, исто говорити ~ узалу д (школске) клупе не учити, узалуд полазити школу; дере небеса дигао је нос, поноси се; дери курјака док је врућ врши посао док је погодно време; лакомост дере врећу лакомост доноси штету; плаче (јауче) као да му кожу деру плаче из Све снаге.

Фразе

~ клупе (по ка фанама и с л.) дангубити, беспосличити;~ кожу с туђих леђа од туђе муке лако живети, глобити кога;
~ уз туђа носила бринути туђу бригу.

Пододреднице

~ се

= драти се 1. а. продорним гласом викати. — Дајте нож! дерао се ван себе на пролазнике. Гор. Он се дерао колико га грло носило. Јевт. б. дречати, плакати. — Оно дете ће да се дере, ко ће то да издржи. Рист. в. фиг. неугодно одјекивати. — Дерала се та трубља кроз дугачку улицу неуморно. Кол. 2. кињити се, мучити се, раскидати се. — Марко се дерао у царској служ-о̀ би дванаест година. Шимун

= драти се а. продорним гласом викати.дречати, плакати.фиг. неугодно одјекивати.кињити се, мучити се, раскидати се.
Изворни текст (OCR)
дѐрати, де̏ре̄м несврш. = драти 1. а. скидати кожу, гулити. — Посматрамо ... како Арнаути деру ... коња. Нуш. Зар ће дерати кожу с човјека? Крањч. Стј. б. фиг. бездушно искоришћавати, израбљивати. — Тахи вас сељаке гули и дере, отимље вам благо, земље. Шен. 2. кидати, употребом трошити, хабати, цепати. — Иде дуж обале дерући ципеле о оштро камење. Мил. В. фиг. Ум дере ткиво што га машта сатка. Уј. 3. ударати, тући. — Виче на волове и дере ајдамаком куд стигне. Лаз. Л. 4. бучно тећи, текући пробијати се. — Цестом ... кишни поточићи деру. Уј. Хује мутне воде, деру потоци по ... њивама. Лал. 5. а. свом силом дувати, пухати. — Стајао је] ... на мјесту ... куда бура дере. Јурк. Ветар кроз поља оголела дере. Панд. б. парати, цепати (о реском гласу). — Глас јој танак ... рекао бих кроз мозак дере. Јакш. Ђ. 6. пробијати, продирати. — Кроз њега дим дере ужасан пламен. Јакш. Ђ. Муње стале дерати облаке. Ботић. 7. дизати се у висину, стршити. — Сада она црква што поносно дере У висину, почела је ...да се руши. Марк. М.