де́те
дете
Лема
дете
Извор
том 1, стр. 660, редослед 19
- 1.а.
ијек. дијѐте, с (вок. де̑те зб. дѐца) а. мушкарац или девојчица у најранијем добу и док не одрасту.
— Такав је ... био дјететом, такав је остао и у познијим годинама.
- 1.б.
син или кћи у односу према родитељима.
- 2.
песн. (обично у атрибутској служби) одрастао млад човек, младић.
folk— Пред њим сједи дијете Максиме, на кољену ситну књигу пише своме тасту дужду од Млетака.
- 3.а.
(обично у мн.) фиг. најближи потомци, ново поколење.
— Туђом земљом блуде оцева грешних деца.
- 3.б.
фам. млађи свет, без обзира на узраст или (с)пол, према старијима.
— Дјецо моја, храбри заточници, вас је ова земља породила.
- 4.
људи без обзира на узраст и пол који су усвојили начин живота и мишљења средине или епохе у којој живе.
— Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше.
- 5.
наивни, неискусни људи.
— Сад буд'те људи, ил остајмо деца.
- 6.
потомство; људи (у односу на оно што им живот даје и што их држи, у односу на природу, сунце, земљу итд.).
— Сви смо на благи пригревак изашли сунчева деца
— једна породица.
Га мала дјеца патуљасти људи земље чине њену бољу душу.
- 7.
фиг. песничка дела као производ песникова духа.
— Прими вруће јаде, дјецу моrа срца.
О, песме моје, јадна сирочади, децо мила мојих лета млади.
Фразе
бити ~ понашати се неозбиљно, детињасто, као дете чудо од детета дете с изванредним способностима; ~ природ е човек који није захваћен градском културом, близак природи, једноставан у свему; ~ у повојУ сисанче, дојенче; усвојено ~ посвојче.
Изворни текст (OCR)
де́те, дѐтета, ијек. дијѐте, с (вок. де̑те; зб. дѐца) 1. а. мушкарац или девојчица у најранијем добу и док не одрасту. — Такав је ... био дјететом, такав је остао и у познијим годинама. Нед. б. син или кћи у односу према родитељима. 2. нар. песн. (обично у атрибутској служби) одрастао млад човек, младић. — Пред њим сједи дијете Максиме, на кољену ситну књигу пише своме тасту дужду од Млетака. НП Вук. 3. (обично у мн.) фиг. а. најближи потомци, ново поколење. — Туђом земљом блуде оцева грешних деца. Митр. б. фам. млађи свет, без обзира на узраст или (с)пол, према старијима. — Дјецо моја, храбри заточници, вас је ова земља породила. Маж. И. 4. људи без обзира на узраст и пол који су усвојили начин живота и мишљења средине или епохе у којој живе. — Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше. Рак. 5. наивни, неискусни људи. — Сад буд'те људи, ил остајмо деца. Змај. 6. потомство; људи (у односу на оно што им живот даје и што их држи, у односу на природу, сунце, земљу итд.). — Сви смо на благи пригревак изашли сунчева деца — једна породица. Јакш. М. Га мала дјеца патуљасти људи земље чине њену бољу душу. Уј. 7. фиг. песничка дела као производ песникова духа. — Прими вруће јаде, дјецу моrа срца. Враз. О, песме моје, јадна сирочади, децо мила мојих лета млади. Радич.