Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дољу́бити

сврштом 1, стр. 723

дољу́бити

дољубити

Стална адреса

Лема

дољубити

Извор

том 1, стр. 723, редослед 7

  1. —

    индив. докраја љубити, престати љубити.

    индив. — индивидуално
    — Дакле ви сте већ љубили?
    — И дољубио, одговорих. Маж. Ф. дољу́љати се, до̀љӯља̄м се сврш. 1. љуљајући се доћи, стићи.
    — Кад се Вранић дољуљао, упита га трговац ...
    Кум.
    Са веранде се дољуља сва запрепаштена Петровићка.
    Матош
    2. фиг. индив. доћи, дотерати докраја, пропасти.
    — Љуљаш ли се? ... Љуљај, љуљај ... бели си се докраја дољуљао.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
дољу́бити, до̀љӯбӣм сврш. индив. докраја љубити, престати љубити. — Дакле ви сте већ љубили? — И дољубио, одговорих. Маж. Ф. дољу́љати се, до̀љӯља̄м се сврш. 1. љуљајући се доћи, стићи. — Кад се Вранић дољуљао, упита га трговац ... Кум. Са веранде се дољуља сва запрепаштена Петровићка. Матош. 2. фиг. индив. доћи, дотерати докраја, пропасти. — Љуљаш ли се? ... Љуљај, љуљај ... бели си се докраја дољуљао. Сиј.